Posmatranje

„Kroz šta posmatram?”

Pitam se dok posmatram.

Oblake gledam, pa sklanjam,
na putu do postanka.

Ali ne vidim jedan.
Tu je oduvek,
duž celog neba.

Mislima naučen:
treba
da budem
neko ko posmatra.

Ali subjekta nema.
Objekat se posmatra sobom,

jer je posmatrač isti
sa onim što posmatra.

Pa podsećam sebe:

Ne postoji „ja” koje posmatra.
„Ja” jeste ono što se posmatra.

I da umesto „Ja posmatram.”
bolje da kažem:
„Bivam posmatran.”