Obraćanje

„Kome se obraćam?”
Nekad zaboravim.

Ljudima? Mreži?
Algoritmu? Praznini?

Čemu obraćanje
svetu koji vrišti za tišinom?

Obratiti se je
okrenuti se.

„Kome se okrećem?”

Okrećem se Tebi, što si u svakom mom pogledu,
i kada žmurim.

Tebi, čije su oči oko mene, da pogledam u Sebe,
i kada žurim.

Tebi, što ranjenom grlu
ušivaš žice, krojeći ove reči.

Okrećem se Tebi.
Nema drugog,
nema druge,
nema drugih.

Samo treba da se setim,
kad dozvoliš da se setim.

I sve dok opet ne zaboravim,
svedok koji boravi
u Tvom oku biću

i moliću:

Dozvoli Sebi da te podsetim.
Dozvoli meni da se podsetiš,

da je svako obraćanje
podsetnik na Tebe.

I pomozi mi da šapnem:
„Sebi.”

kad zaboravim, pa pitam:
„Kome se obraćam?”